Браћо, другари, сви знате о боју који се вије. над нама владају душмани чијем богатству, наоружању и броју други душмани завиде. Они су власници наше земље, они контролишу нашу индустрију, они играју све стране у скупштини, они знају сваку рупу у закону кроз које могу да се искобељају и у оне у које могу да те гурну. Они контролишу телевизију, радио и штампу. Просвета и наука служи њима и кажу шта им се каже.
Какав Голијат, а препун је страха. Свуда види опасности свом режиму. Плаши се програмера који праве слободан софтвер, плаши се филмских критичара спретног језика, плаши се шађивџија и сатириста, плаши се целе омладине и све што не разуме. Они стално пишу чланке о свима нама, оно мало мозга што безбедно могу имати им није довољно да повежу једно са другим па покушају нас псовати те нас зову фашисте, расисте, цинике, нихилисте, неваљале, необразоване, детињасте, људе пуне мржње и који не верују.
Зашто се они тако боје? Зато што све што ми правимо траје дуже од нас. Сваку шалу који направимо, сваки мим који нацртамо, сваки програм који направимо, чим је објављен он крене да постоји независно од нас, да се развија уз помоћ сваког ко га шири и унапређује, и пре него што знаш постане део масовне свести. Оно што је наш непријатељ пре једини могао са својим масивним медијима ми смо успели нашим заједничким трудом и брзином интернетске комуникације, и они не могу да нас зауставе. Могу да пошаљу једног, двоје, троје у затвор, али тад је већ прекасно, њихово лошемисли су у киберпростору, и свако их даље дели и на њих додаје. Они нас могу мало успорити константном цензуром комуникације на интернету, али ми само научимо да заобиђемо њихове цензоре и наша порука се даље шири.
Душманина ово јако мучи, и зато стално јадикује слободну интернетску комуникацију.