Нашао сам овај текст постављен на краткотрајном имиџборду serbchan.xyz. Тај сајт је имао мали број верних корисника, и као што је традиционално са оваквим сајтовима мало се поуздано зна о њима или ко је администрирао сајт пре него што је био угашен негде око јуна 2022 године. Као посвећени интернет архивиста сачувао сам што више постова и тема са serbchan.xyz што сам могао, и док сам гледао кроз њих нашао сам једну тему коју желим да поделим са осталима.
Тема је почела уобичајено. Скоро је кренуо да кружи чланак на интернету о томе како студенти прве године у Америци који су одрасли са телефонима, не знају да користе фајлове и фолдере. Првих пар одговора су били веома учестали у оваквим темама. Шале, јадике, та смеша једног и другог по којој су овакви сајтови познати. Међутим убрзо је дошао одговор који је скроз променио ток теме.
Anonymous Пет, 8 Окт 2021 195123
No.9242
Ово је тек почетак, бебе које сад одрастају са таблетима ће бити тотал сјебани на незамишљивим начинима. поцећа ме нај један случај.
- Буди ја
- Пандур у малом насељу.
- Типа 1000-2000 људи.
- Било је нешто мало лопова и наркомана
- Углавном сам водио изгубљене бабе и деде кући
- Осим једног лика
- Изгледа као да сам га ја нацртао у пејнту
- Тело му као ваљак из кога вире четри малецна уда и велика глупа глава
- Увек је нешто муцао и млео устима
- Једино што сам могао да разумем су реплике из оних глупих серија на тву
- ја бих га нашао на сваких пар месеци
- Залутао би улицама и онда би ишао у круг
- Питам га ко је, где иде
- ништа не говори, очи му се окрећу као да му се мозак учитава
- Пролази жена и каже ми где он живи
- Лик је сконтао да сам хтео да га водим кући
- Покушао је да ме удари и да бежи али није ми могао ишта
- Угурао сам га у кола и кренуо да возим где је жена рекла
- никад нећу заборавити то место
- Гвоздена капија, избетонирано двориште
- Двоспратна кућа са голим зидовима, могао сам да видим сваку циглу
- Више црепова је било на земљи него на крову
- Поред је била мала гаража исто у јадном стању
- ту је већ био хаос
- гадна баба се драла на мог колегу и њене комшије су морале да слушају
- ПА ГДЕ ЈЕ МОЈ СИН?!!
- Тад је и претпостављам њен син кренуо да се дере
- Једва сам га извукао из кола
- Само су још више кренули да се деру
- НЕСРЕЋО ЈЕДНо! Убио си свог оца, па ћеш сад и мене?
- Било је у реду мама!
- И зато те овде довела полиција, неваљало дете
- Не! Био је само један!
- Ма уђи унутра да не срамотиш нашу кућу
- Коначно дође мир у комшилук и ми смо радо отишли
- Пар месеци касније
- чујем диспечера на радиу
- инцидент у току код куће са гвозденом капијом
- био сам близу па сам се јавио да долазим
- искрено био сам и радознао
- кућа је изгледала једнако гадно као и пре
- овај пут сам чуо дреку унутра
- било је гласно као да су биле тик поред мене
- ослободи ме!
- па зар ниси слободан? изађи!
- како кад ме ти стално пратиш?!
- јер ти још увек не знаш шта то значи бити човек!
- па зар ја нисам довољно стар?
- ти си дете!
- дете са преко двадесет пет година?
- Није то у броју него у понашању!
- Покуцао сам на врата
- неки млађи женски глас
- Треба да се одговори на врата
- она баба је рекла да се “Мирко” стави у собу
- Онај лик ког сам прозвао Мирко је кренуо да се дере
- Ма не сме ико да те види!
- Само нам то још треба!
- доста ми је ове драме па сам покуцао јаче
- коначно врата је отворила млађа жена
- као ружна баба али имала је 20-30 година
- Преко њеног рамена сам видео како баба гура Мирка у собу
- Млађа је кренула да плаче и да ми се извињава што то морам да видим
- питао сам је шта се десило
- она као: Мирко
- Шта са Мирком?
- Мирко је несрећан, Мирко је несрећа.
- Питам је шта Мирко хоће
- Она ми каже да идем напоље и то сам и учинио.
- нисам ни искорачио из дворишта кад опет чујем дреку
- кућа има 0 звучне изолације
- Чујем сваку реч
- Видеш шта си урадила ћери?
- нисам ја крива мама!
- јеси, ти си увек била грозна Мирку
- извини, ја му највише помажем, и ти га стално вређаш
- ја му нисам рекла да се убије, или да је
- то нисам мислила мама!
- обе гаднице се сад деру у исто време
- мене сад стварно боли глава и требам да се вратим на посао
- жене само криве једно другу како су грозне према Мирку
- како му не дају слободу и како су вештице
- Питам комшију о Мирку
- он као боље да не знаш
- питао сам га да ли се ишта лоше дешава тамо
- био си и сам, то место је проклето
- да ли је мирко проклет?
- сви они заједно
- још била добра породица некада
- па шта се десило?
- ђаво би знао
- Мирку је увек било тешко али сад
- комшу је напустила сва воља за свим али је завршио
- сад вуку једно друго у пакао
- Мирко жели да живи нормално али он не може тако
- Свако му то објашњава али Мирко ко мазга не предаје се
- пар недеља касније
- Шетам се увече
- пролазим поред те проклете куће
- Дрека као и увек
- Али овај пут звучи весело
- Станем да чујем шта се дешава
- стара баба меље па меље
- О, коначно слободни, коначно
- Чујем како се отварају нека тешка врата
- нешто гласно пада на бетон
- збогом несрећо!
- сад само још да он дође
- мама сад ћу моћи да идем у Немачку?
- што би ишла у Немачку сад кад ће живот овде бити боље?
- па ја сам то увек желела али сам морала да останем
- ниси морала, него си хтела да ми помогнеш, и сад ћеш да ми помажеш још
- ја годинама нисам могла да радим шта хоћу!
- па нисам ни ја! Сад ћу да уживам и ти ћеш бити самном!
- мене боли глава од њих
- баш тад долази шабан са BMW стар скоро тридесет година
- сигуран сам да је прекорачио брзину али никог није брига за то овде
- баба и ћерка су већ изашле напољу
- баба каже о шабане! О спаситељу!
- ћерка само ћути и улази у ауто
- баба наставља волим те, волиш ме, о, о, о
- шабан јој дао осмех који је био створен за шамар
- баба се окрене око себе
- бесно гледа на мене и све остале који гледају ово чудо
- збогом досадни и глупави!
- идем ја да живим боље него ико од вас
- живећу ко царица
- шабан ју је гурнуо у кола, сео за воланом и коначно оде
- гледам за њима, па ка кући
- нико није знао шта да уради
- још вероватно сви уморни до бола
- заборавим на ово сутра ујутру
- пар дана касније
- диспечер на радиу
- пуцњава код куће са гвозденом капијом
- дођем тамо
- врата од гараже отворена
- унутра најгори хаос који сам икад видео
- погледам ка ивици дворишта и суседне баште
- Мирко лежи мртав лицем ка земљи
- кожа му бледа као да ништа није ни јео ни пио данима
- велика рана на глави као од чекића
- упуцан у леђа ка врату
- изнад његове главе мртва мачка
- убодена неким рђавим шрафцигером
- са друге стране комшија стоји са пиштољем.
- питамо њега и друге шта се десило
- чули како се отвара гаража куће са гвозденом капијом
- после минут излази Мирко с шрафцигером
- лик прво тетурао и нешто бесно мрмљао
- комшијина мачка ушла у двориште
- он се баци на њу и убије је
- он само стоји ту и церека се док га није комшија упуцао
- ја и још један пандур долазимо да окренемо Мирково тело
- знаш онај израз лица када је неко показао шта може и сад је поносан и свима жели да се хвали?
- то помножи са 9000 и додај психо бесавестан поглед
- то је било Мирково лице
- погледамо једно у другог и наставимо с послом
- узмемо леш и ставимо га у кола
- Он донео леш на званични преглед
- ја остао и наставио да истражујем
- лик је нашао шрафцигер у гаражи
- морао је да се попне на кутије да би стигао до канапа који је отварао врата
- поред врата која су водила на двориште биле су и степенице које су ишле у кућу
- кућа иста као и гаража
- нико је није чистио месецима
- мама и сестра оставили већину тога
- Улазим кроз собе, само крш и прашина
- Улазим у дечију собу
- Мали кревет, мали сточић, играчке и плишане животиње на полицама
- одмах сам знао чија је то соба
- сточић био препун ствари
- углавном играчке и ужбеници
- као да Мирко никад није постао одрасла особа
- онда видим лаптоп
- још увек укључен и откључан.
- отворен notepad и у њему његов дневник
- можда више као манифесто
- Нисам могао да га прекопирам али се сећам речи јако добро
- Опет ми се враћа жеља. Сви ми кажу да не могу, да сам превише слаб и спор за тако нешто. Али то ме неће спречити да покушам. Сањао сам годинама, још од тог проклетог дана, како је то убити. Окончати туђи живот. Како је то надживети друго биће. Они су покушали да сакрију али сам их чуо. Напустиће ме и оћи ће са неким богаташем да живе без мене. Коначно ћу ја бити слободан њих. Онда ћу коначно моћи да будем оно што сам створен да будем. Да будем убица као Зодијак, Ед Гајн и Џек Трбосек. Више ме нико неће жалити, већ ће ме се плашити. О, једва чекам. ЈЕДВА ЧЕКАМ.
Од тад тема је само причала о кући са гвозденом капијом, Мирку и шта је овај непознати корисник написао. Пуно њих су имали сумње о овој причи, наручито јер наратор није хтео да постави слике са места злочина или било какве друге доказе. Али неки су сами покушали да нађу доказе, претраживајући чланке у новинама о овом догађају и гледајући гугл мапе за неко место у ком је наратор могао да ради. Међутим након неког времена тема више није била посећена и ова прича је само била споменута, постала је мим да тако кажем. Ја не знам искрено колико овога је тачно или нетачно, ја сам само архивиста и нашао сам ово интересантно. Надам се да је и вас ова прича заинтригирала као што је и многе друге.