Шта се све не привиђа људима! Ког год ја слушао, он прича о неким својим халуцинацијама и илузијама. Један ме убеђује да ћу ја једног дана ићи у свемир, други да ће ми се једног дана опростити дугови, трећи да ће сигурно доћи до промене на добро. Али нико од њих није толико чудан колико привид једног радника у државној фирми.
овај привид није могао доћи бољем човеку. Он је сваки дан долазио на посао у осам, одлазио у 16 осим у веома битним приликама када би питао шефа да га пусти петнаест минута раније. Између не би радио ништа лоше, то јест ништа не би радио. Он је наравно дошао на своју позицију тешким трудом. Морао је да тражи пуно по својој мрежи веза док није нашао једног другара који га је сажалио и препоручио га за посао у његовој канцеларији.
Једног јутра јунак ове приче се спремао за посао. Урадио све јутарње потребе које не морамо све да излистамо овде, и на крају је себе погледао у огледалу. Али уместо да види малог човечића са издуженим лицем, ситним свињастим очима и тамно жутим зубима, он је видео кофер пун новца и велику буба швабу на њему. Наравно, наш опортуниста је одмах руком пошао за кофером, али је морао да се попне на лавабо да би стигао до њега. Тако је он наставио да се приближава, и пре него што је знао он је пао у свет иза огледала, лежајући на стомаку тик испред кофера.
“Schwein!”, оправдано се згрозила и увредила буба шваба видевши функционера, “Mann kann das nicht nehmen!”.
Функционер од страха побеже из те собе и брзо, у поређењу са другим државним радницима, је схватио да се налази у канализацији, а да смрад једва и примећује. Он је видео једног пацова па му некако падне на памет да му постави питање:
“Знаш ли ти како да добијем онај новац у буба швабином коферу?”
“Господине, то је Ерстер”, одговори пацов, “велики предузетник”.
“Нисам знао”, скучено призна функционер, “А могу ли се запослити код тог великана?”
“Па слободно покушај”, пацов рече, “нико те не спречава”.
“Па треба ми препорука, зар не?”, зачуђено рече функционер.
“Па не би требало”, рече пацов са осмехом, “Само добар резиме, добар интервју, и добра воља”.
“Па резиме сам оставио код куће”, рече функционер, “Али све остало је лако и једноставно”.
Пацов исцепка два пут из ролне тоалет папира и даде оба листа функционеру: “Само овде напиши шта си радио и ако си студирао шта си, па ћу да те доведем то Ерстеровог регрутера”.
Функционер брзо написа свој резиме и крене с пацовом у једну другу собу. Ту су на ред чекали лисац и твор, док су две свинје завршавале разговор.
“Зашто свиња живи?”, пита већа свиња, он је морао бити регрутер.
“Да ради, да се угоји, да буде заклана и да је власник поједе”.
“Браво! Добио си позицију друже”, грокну дебља свиња, а друга весело оде. Лисац је наредни дошао на ред, сео и кренуо да говори.
“Господине свињо, ја ћу бити добар радник и радићу све што кажете. Бићу позитиван утицај на приход ваше, ускоро надам се наше компаније”, рекао је лисац без грешке или паузе.
“браво, добио си посао”, рече свиња, а одмах затим дође твор и понови: “Господине свињо, ја ћу бити добар радник и радићу све што кажете. Бићу позитиван утицај на приход ваше, ускоро надам се наше компаније”.
Свиња као да се мало размислила, а онда је климнула главом: “добили сте посао”.
Кад је отишао и твор стигао је ред на нашег функционера. Он преда свој резиме, поклони се и седе на под. регрутер је био скроз не заинтересован функционером до сад а сад га је посматрао са досадом и омаловажавањем.
“Господине свињо”, почне функционер, али га је регрутер љутито прекинуо:
“Ја нисам господин Свиња већ Господин Вепровић! Како сте се само усудили да ме назовете надимком!”
Функционер је промуцао некакво извињење али је свиња наставила да се дере на јадног човека.
“Напоље! И научите се правилима доброг понашања!”.
јадан функционер није имао шта друго да чини, па изађе и врати се оном пацову, који није био далеко од те собе и мора да је чуо све што се десило.
“Па?”, упита он кикоћући се, “Да ли си добио посао?”
“Нисам”, рече функционер згрушено, па пацову исприча шта се десило.
“Ја не разумем, урадио сам исто што и они”, рече функционер, “Њих је примио, а мене није”.
“Па ти гледаш ствар скроз погрешно”, рече пацов.
“Па како да гледам на ову ако не као велику неправду?”, упита љутито функционер.
“Па једноставно. Она прва свиња је био колега регрутеровог брата, од кога је он добио препоруку за високу позицију. Потом, лисац је другар једног другог лисца у предузећу, и опет преко препоруке је добио позицију. Такође, он је члан исте странке као и регрутер, па се познају са политичких окупљања. А што се тиче твора, он је комшија једне ласице у маркетингу, али такође су морали неком твору да дају посао због пореских олакшица”.
“Па то је све добро”, призна функционер, “Али што мени нису признали труд и искуство и дали неку позицију?”
Пацов је само слегао раменима као да му је функционер већ досадио: “Као прво по раду и труду Ви нисте ишта специјално, свака животиња у овој канализацији има резиме као Ваш. А као друго, нико Вас овде не зна. Нико нема разлога да има поверења у Вас или да Вам да позицију из сажаљења. Искрено без веома густе мреже контаката ја Вам не би препоручио ни да трошите време на тражењу посла”.
“Па ја знам тебе”, човек само што није пао у плач, “Сигурно би ми могао помоћи”.
“Као прво, ја нити радим за Ерстера, нити знам иког ко ради. Као друго, ја немам ниједан разлог да Вам помогнем. Ви сте овде нико и ништа и не можете ми уопште помоћи. Сад бежите одавде и врати те се у рупу из које сте изашли”.
Са овим оштрим речима, нестаде пацов и канализација, и функционер нађе себе у свом купатилу испред огледала.
“Добро да не живим у том свету”, помисли он, и по први пут закасни на посао.