Ја сам чуо пуно људи да кажу “вриштати у празнило”, и сигуран сам да сам то и ја рекао пар пута. Најчешће се то користи за друштвене мреже и за доњи 90% њихових корисника који избацују објаве, мишљења, и учествују у расправама чак и ако их мало ко прати да им одговори.
Постоји један нови и (у поређењу са вебом) део интернета звани gemini. Не користи га пуно људи, малтене нико ван заинтересованих програмера, али постоје људи на њему који раде нешто слично, мада много цивилизованије. Пишу чланке и странице, објављују их, и мада је тешко проценити популарност оваквих жемлогова1 јер њихове странице не приказују такве податке, тешко је замислити да добију више од пар стотина прегледа.
И на крају, овај вебсајт није ишта другачији. До сада (2024-07-25) ником и нигде нисам слао линкове за мој веб сајт. Покушао сам да тражим моје име и мој веб сајт се не појављује на првој страници резултата, ако тражиш “nslisica” наћи ћеш прво Моју секцију о софтверу. Мале су шансе да ће неко наћи овај чланак намерно или случајно, наручито на интернету пуним генерисаним срањем. Џеминај барем има агрегаторе да нађеш мале сајтове, на вебу тако нешто нема, и још је ређе наћи нешто на српском.
Ако гледамо све ово само по бројевима, све то делује бескорисно наручито само по себи. Мало ко ће видети, још мање њих ће да подели са другима и још мање њих ће да остане и запрати ме. Ако не будем кренуо да се рекламирам где год могу, да додам све ствари за seo и преплавим сајт садржајем од 5 секунди да би ухватио сваку могућу демографију ја само трошим време писући ово.
Зашто ја ово радим? Делом можда зато што, ма колико да мој сајт буде популарнији због тога, ја никад нећу да дегенеришем у tiktok.com/@nslisica. Мада би могао да унапредим како генеришем мој вебсајт да има више података у мета таговима ја мислим да би требали да захтевамо од гугл, бинг, итд да нам дају боље резултате и да дају предност мањим сајтовима који тек почињу а не бујици генерисаног и нетачног садржаја који се данас налази на првој страници сваке претраге. Али постоји и нешто лепо у томе што сам једно од пар малих личних сајтова на интернету.
Кад сам био мали читали су ми бајку која се звала “У цара Тројана козје уши”. У њој царев берберин, који није могао икоме да каже о томе шта је видео на царевој глави, коначно је ископао рупу и земљи рекао његову тајну. Он се миран вратио кући, али после пар месеци ту је никла зове, а кад су од ње чобани правили фруле оне би свирале “У цара Тројана козје уши”. Интернет је слично томе, шта се на њему каже може да се нађе, и ма колико да си мали ти оставиш неки траг.
Кад сам претраживао такозване “капсуле” на џеминај ја сам био заинтересован да чујем шта ту људи желе да кажу. Ја волим да пратим линкове да видим где ће ме они довести то је као да посећујеш нечију личну галерију, а и њихове личне белешке одакле може пуно тога да се научи. Ја се надам да некоме могу да пружим исто искуство, ма колико мало људи то било. У сваком случају, хвала Вам на посети.
Џемлогови су блогови на џеминај.↩︎